IZVJEŠTAJ SA 15. EVROPSKE KONFERENCIJE O JAVNOM ZDRAVLJU ODRŽANE U HELSINKIJU

 OD 10. DO 14. OKTOBRA 2007. GODINE

Petnaesta evropska konferencija o javnom zdravlju je održana u periodu od 10. do 14. oktobra 2007. godine u Helsinkiju.

Dr. Jasna Vučković i Vesna Tomić, dipl psiholog su prisustvovale konferenciji zahvaljujući finansijskoj i tehničkoj podršci Kandske asocijacije javnog zdravlja, a kao predstavnici Udruženja javnog zdravlja Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Radionice, okrugli stolovi, ekstra sastanci i prezentacije istraživanja su se održavali svaki dan u paralelnim terminima, tako da smo bile u prilici da biramo i prisustvujemo onima u kojima smo dobili nova saznanja koja možemo iskoristiti u svakodnevnom radu

            11. 10.2007.

            Konferenciju su otvorili Ilmo Keskimaki, John-Paul Vader - EUPHA predsjednik, Vappu Taipale- generalni direktor, Paula Risikko- Ministrica zdravlja Finske i Nick Fahy - zamjenik šefa jedinice za zdravstvenu strategiju u Evropskoj Komisiji. U uvodnom govoru su prezentovali istraživanja i sumirali napredak u radu na polju Javnog zdravlja u Evropi, te istakli značaj prisustva na novoj 15-oj konferenciji radi generalizacije i raspodjele informacija i znanja o zdravlju kako bi se zaštitili građani od stvari koje su ugrožavajuće po zdravlje kao i podržao zdravstveni sistem kroz nove tehnologije.

Sve navedeno je u skladu sa Zdravstvenim programom  2008.-2013. godine koji je usvojen od strane Evropske Komisije

            Potom smo prisustvole ekstra sastanku na temu "Jačanje odgovora javnog zdravlja na nasilje i prevencija povreda". Sastanak je vodio Horst Kloppenburg, predstavnik Evropske Komisije. Sav rad u vezi sa navedenom temom je baziran na Rezoluciji RC 55/R9 Prevencija povreda u Evropskoj Uniji. Naglašen je značaj uspostavljanja Monitoringa zdravstvenog sistema, a posebno je istaknuta važnost učešća svih zemalja u jedinstvenoj Bazi povreda, obzirom da mnoge povrede ostaju neprijavljene čime se između ostalog gube dragocjeni podaci koji bi poslužili kao odličan temelj za nova istraživanja koja će biti osnova savremenim tehnikama prevencije.

            Veliki utisak na nas je ostavila prezentacija predstavnice Škotske policije koja se u Glazgovu susreće sa čestim bezrazložnim nasiljem na ulicama koje je postalo svakodnevica, a jedino rješenje je efikasno uvezivanje zdravstva, socijalnog sektora i policije, obzirom da većinu tog nasilja čine adolescenti iz porodica koje se nalaze u socijalnim i zdravstvenim problemima.

Zahvaljujući ovoj prezentaciji iskristalizovale su nam se smjernice u kojima ćemo ići u narednim promocijama prevencije porodičnog, ali i nasilja uopšte, te akcije koje ćemo primjenjivati u saradnji sa drugim sektorima.

            Potom smo prisustvovali workšopu "Rekreacija u prirodi i javno mentalno zdravlje" vođenom od strane Jutte Lindert i Gunnar Tellnes. Rekreacija i aktivnosti u prirodi se koriste svuda u svijetu kako bi se poboljšalo zdravlje i kvalitet života, međutim samo nekoliko studija je procijenilo uticaj ovih aktivnosti na javno mentalno zdravlje. Na ovom workšopu se diskutovalo o pitanjima koja su u vezi sa aktivnostima u prirodi i njihovom uticaju na mentalno zdravlje i kvalitet života, što je osnovni okvir rada.

Andrea Abraham sa instituta za socijalnu i preventivnu medicimu je prezentovala "Konceptualni okvir rada koji povezuje zdravlje i prirodu" čiji rezultati govore o jakim efektima boravka, a posebno vježbanja u prirodi  na oporavak od stresa i ostalih promjena u mentalnom funkcionisanju. Naglasila je da to ima estetsku komponentu, fizičku, mentalnu, socijalnu, pedagošku kao i ekološku , te je kroz to dala jasne upute za multidisciplinarnu i međusektorsku saradnju koja će sigurno rezultirati podizanjem nivoa mentalnog zdravlja opšte populacije.

            12.10.2007.

Jutta Lindert je vodila i prezentacije istraživanja i diskuje kojima smo prisustvoli drugog dana konferencije, a također iz oblasti javnog mentalnog zdravlja.

            Od šest kvalitetnih prezentacija, posebno se u radu mogu iskoristiti dviije i to one Geir Gunnlaugssona iz Islanda i Joris Yzermansa iz Nizozemske.

            Geir Gunnlaugsson je u svom istraživanju o "Porodični konflikti, emocionalna dobrobit i delinkventno ponašanje" i dobio rezultate koji pokazuju da postoji pozitivna korelacija između svjedočenja ili učestvovanja u ozbiljnim svađama kod kuće  ili fizičkog nasilja sa visokim nivoom depresije, ljutnje, anksioznosti, samoomalovažavanja i delinkventnog ponašanja. Zaključak je da preventivne mjere moraju uključivati informisanje roditelja o odgoju djece kao i dugoročne negativne zdravstvene posljedice po njihovu djecu ukoliko prisustvuju ili budu uvučena u porodične konflikte i fizičko nasilje.

            Joris Yzermans je govorio o medicinski neobjašnjenjim simptomima koji mogu biti veliki problem javnog zdravlja, posebno nakon nekih nesreća. pri tom se mislilo na psihosomatske bolesti, a što je u direktnoj vezi i sa našim područjem jer smo nedavno prošli kroz rat, a dobijeni rezultati pokazuju da kod osoba koje su prošle kroz to psihološki problemi značajno koreliraju sa medicinski neobjašnjenim simptomima mnogo godina. Time je naglašen značaj promocije mentalnog zdravlja, kao i skidanje stigme sa odlaska profesionalcima koji se bave mentalnim zdravljem, te poboljšanje dostupnosti ovih sistema korisnicima.

Važno je spomenuti da je u istraživanju korišten SCL-90, koji ima široku primjenu u oblasti mentalnog zdravlja u cijelom svijetu, te bi bilo poželjno promovirati korištenje ove skale među profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja i na našim prostorima.

            13.10.2007.

            Subota je bila poslednji dan Konferencije kada se održala i sesija zatvaranja na kojoj je Martin McKee govorio o budućnosti javnog zdravlja u unificiranoj Evropi; uručene su pohvalnice za najbolje radove, te izabran novi direktor Ilmo Keskimaki.

Kao što je ranije detaljnije objašnjeno, nova saznanja dobijena na ovoj Konferenciji mogu se iskoristiti u svakodnevnom radu sa ciljem unaprijeđenja sistema zdravstvene, ali i socijalne zaštite

Dr. Jasna Vučković
Vesna Tomić, dipl. psiholog